U današnjoj epizodi pričamo o temperamentu – šta je temperament, koje su njegove karakteristike i kako možete pomoći svom detetu da razvije pozitivne i prevaziđe izazovne strane svog temperamenta. 

Temperament (ne samo temperament našeg deteta, nego i naš) ima uticaja na mnogo stvari – na sve interakcije između nas i našeg deteta i na puno svakodnevnih odluka. Zato je poznavanje i razumevanje našeg i dečijeg temepramenta od velike važnosti. To nam omogućava da razumemo razloge dečijeg ponašanja, da predvidimo situacije koje su teške i izazovne za naše dete i da prikladnije i efikasnije reagujemo na njih. 

Šta je zapravo temperament? To je jedinstveni, urođeni deo naše ličnosti, koji ostaje relativno nepromenjiv u toku života. Dakle, naš zadatak nije da promenimo detetov temperament (jer je to nemoguće), nego da ga prihvatimo, da mu prilagodimo svoje ponašanje i da pomognemo detetu kroz podučavanje i kroz našu podršku da razvije pozitivne strane svog temperamenta i da nauči nove veštine, koje će mu pomoći u situacijama koje su za njega teške. 

U nastavku epizode ćemo pričati o devet karakteristika temperamenta. Svaku od ovih karakterstika možete razumeti kao spektar sa dva ekstrema i sa puno nijansi između. 

Na primer «prilagodljivost» - na jednom kraju spektra su deca koja se brzo i lako prilagođavaju na nove ljude i situacije, na drugom kraju su deca koju i najmanja promena uznemiri, a neka deca se nalaze između ta dva ekstrema. 

Pri tome je važno da znamo, da ni jedan kraj spektra, ni jedna osobina, ni jedan temperament nije dobar ili loš – svaki ima svoje pozitivne strane i svoje izazove. 

Dok slušate razmislite gde se vaše dete nalazi na skali za određenu karakteristiku – da li je sa ekstremnije strane ili negde između. I isto tako razmislite gde se vi nalazite. Možda možete i pritisnuti pauzu i to negde zapisati. Napravite skalu od 1 do 10 i upišite gde se i vi i vaše dete nazite za pojedine karakteristike. 

Kada imamo slične osobine kao i naše dete – u zavisnosti od toga koje su to osobine – to nam može pomoći da osetimo duboku empatiju za dete, jer razumemo njegovo iskustvo. A sa druge strane može ponekad biti i izvor frustracije, ako smo na primer i mi i dete jako uporni ili imamo visok nivo emocionalne reakcije ili tendencije ka negativnom raspoloženju, tako da je dobro da toga budemo svesni. 

Prva karakteristika temperamenta je: 

1. Nivo fizičke aktivnosti 

Koliko energije ima vaše dete? Ovo je nešto što ste verovatno primetili kod svog deteta i ako imate više od jednog deteta, onda ste možda primetili razlike između vaše dece. Neka deca su veoma aktivna, imaju puno energije, stalno su u pokretu, retko kad miruju i sklonija su padovima i povredama. 

Ako naše dete ima puno energije, onda će mu biti potrebno puno prilika da se kreće i puno vremena napolju (naročito posle škole, ako je tamo sedelo dugo). U isto vreme, pomozite detetu na zabavan način da nauči da miruje – ponudite mu društvene igre, slagalice, lego kocke i slično. 

Sa druge strane spektra su deca koja su mirna, sporija i imaju manje potrebe za kretanjem, više vole mirne aktivnosti. Ako imate dete koje je na ovom kraju spektra, koje ima manje energije i manju potrebu za kretanjem, onda ćemo takođe na pozitivan i zabavan način stvoriti prilike da se dete kreće, da je napolju, i da mu neka vrsta kretanja pređe u naviku, jer bi u protivnom verovatno moglo da provede ceo dan ne krećući se puno. Možda će to biti neka organizovana sportska aktivnost, porodični izleti, šetnje, vožnja bicikla. Pri tome ćemo imati u vidu da će se dete možda brže umoriti, da će mu trebati više pauza i slično.  

2. Senzorna (čulna) osetljivost 

Kako i koliko vaše dete reaguje na stimuluse iz okoline? Koliko je vaše dete osetljivo na svetlo, zvuk, miris, dodir, ukus? Da li mu smeta buka, nešto na odeći, mirisi? Deci koja su jako osetljiva to može veoma da smeta. Razmislite šta je previše za vaše dete i probajte da sredinu prilagodite tome. Koristite neutralnije boje, laganu muziku, blago svetlo, bilo bi poželjno i da postoji jedan miran kutak u stanu, u koji dete može da se povuče. Takođe  ograničite korišćenje ekrana (na oko 30 minuta na dan i ne posle večere), da dete ne bude prestimulisano. 

Sa druge strane, deci koja su manje osetljiva će biti potrebno više stimulacije iz spoljašnje sredine, kako bi odgovorila na njih – puno dnevnog svetla na primer, glasnija muzika, šarene igračke, muzički instrumenti, različiti materijali za kreativan rad – tako da je to nešto što bi trebalo da im ponudimo. 

3. Prilagodljivost 

 Koliko brzo i lako se vaše dete prilagodi na novu situaciju? Nekoj deci promene i nove situacije padaju lakše, brže se snađu i nije im potrebno puno naše podrške. Vole da istražuju nova mesta, da upoznaju nove ljude, može im dosaditi jednolična dnevna rutina, vole nova iskustva, nemaju veliki strah od odvajanja i ne smeta im ako dođe do neke manje promene plana. Ovakvoj deci će prijati izleti, posete muzejima, prilike da isprobaju i nauče nešto novo. Menjajte im igračke, ponudite nove kreativne materijale, dozvolite da izaberu i povremeno promene kućne posliće koje imaju. 

Deca koja su manje prilagodljiva, više vole poznatu sredinu, verovatno su stidljiva u novoj situaciji, vole da stvari ostanu kakve jesu i potrebno im je više vremena da se priviknu na promene. Ovakvom detetu će pomoći da mu pomognemo da se sprijatelji da drugom decom, da ga pažljivo i unapred pripremimo na predstojeće promene, da imamo mirniji dnevni ritam i predvidive rutine, da ne sprovodimo više promena u isto vreme (ako je moguće) i da ga ohrabrimo da isproba nove aktivnosti. 

4. Intenzitet emocionalne reakcije 

Koliko intenzivno vaše dete reaguje na svet oko sebe? Da li reaguje glasno, burno, snažno? Da li glasno priča, smeje se, plače i viče? Deca koja imaju visok nivo emocionalne reakcije često snažno reaguju i na takozvane „sitnice“, na bilo kakve neugodnosti, i teže im pada da čekaju i dođu na red. Ovakvoj deci će verovatno biti potrebno više podrške da regulišu emocije i da nauče da osećanja izražavaju adekvatnije – puno razgovora, knjiga, vežbanja na koje načine da izrazimo osećanja. I verovatno će voleti aktivnosti koje im omogućavaju da se izraze – dramske grupe, muzički instrumenti i slično.

Imati dete koje intenzivno reaguje na svet oko sebe (naročito ako je uz to i veoma osetljivo i teže se prilagođava) može biti izazovno za roditelje, jer znači da je sve glasnije i intenzivnije. I u isto vreme je ovo nešto što može biti veoma pozitivno i uzbudljivo – ovo je dete koje se smeje od sveg srca, koje se jako raduje, koje pokazuje kada u nečemu uživa. 

Dete manjeg intenziteta je smirenije, deluje stabilnije i daće nam do znanja da mu nije ugodno na diskretniji način. Ovo može da bude dete kome je teško da se izbori za sebe u socijalnim situacijama. 

Kod ovakvog deteta je važno da se potrudimo da dobija isto puno pažnje kao i „intenzivnije“ dete, da su sve detetove potrebe zadovoljene, da stvorimo prilike za druženje sa decom, koja su takođe manje ekspresivna, da pažljivo slušamo i obratimo pažnju na detetova osećanja i da pomognemo detetu da nauči glasno i jasno da kaže svoje mišljenje. 

5. Ritmičnost 

Koliko su biološke funkcije vašeg deteta (kao spavanje ili jelo) predvidive? Dete koje je veoma ritmično će postati nezadovoljno ako ne spava ili ne jede u isto vreme, često će imati omiljene igračke, pribor za jelo i slično, i voleće predvidive rutine. Tako da je važno da to obezbedimo – da dete ima svoj ritam, da porodični obroci i uspavljivanje uvek isto izgledaju i budu u isto vreme, da planiramo aktivnosti i druženja tako da ne poremete detetov ritam. 

Kod dece koja nisu jako ritmična potrebe u vezi sa jelom i spavanjem nisu uvek iste i verovatno neće primetiti manje promene dnevnog rasporeda i rutine. Ovoj deci rutine teže padaju i tu se naša uloga ogleda u tome da ostavimo slobodnog prostora i budemo fleksibilni u vezi sa nekim stvarima i aktivnostima i u isto vreme im pomognemo da imaju dnevnu strukturu i ritam (naročito u vezi sa spavanjem i jelom). 

 6. Prva reakcija 

 Kako vaše dete reaguje na nove situacije, mesta, ljude, ideje? Ova osobina je usko povezana sa „prilagodljivošću“, i odnosi se na to koliko se lako deca prilagođavaju promenama. Ako dete sporije prilazi novim situacijama često se takođe i sporije prilagođava. 

Neka deca su jako otvorena, radoznala, privlače ih nova iskustva, lako uspostavljaju nova prijateljstva, odmah počnu da učestvuju u ponuđenim aktivnostima, mogu biti impulsivna i izložiti se riziku. Slično kao i kod „prilagodljivosti“, ovakvoj deci je poželjno ponuditi različita iskustva i mogućnosti da nauče nove stvari i istražuju. 

Sa druge strane, neka deca su opreznija, vole prvo da posmatraju (na igralištu će možda sve vreme sedeti na klupi i gledati šta rade druga deca), treba im duže vremena da počnu da učestvuju u grupnim aktivnostima, da sklope prijateljstva. Ako smo sa njima na nekom nepoznatom mestu verovatno će se držati za našu nogu ili će sedeti kod nas u krilu, neće sami istraživati okolinu. Važno je da ovakvoj deci omogućimo duži period prilagođavanja, da ih pripremimo na situaciju, da pričamo o tome šta će se desiti i šta mogu da očekuju, da ih ne teramo da učestvuju pre nego što su spremni, nego da im pomognemo da savladaju sledeći korak, koji je moguć za njih. Ako smo na primer u školi plivanja, verovatno ćemo prvo samo sedeti sa detetom na ivici bazena, kada to postane lako za dete, razmislićemo šta je sledeći korak – možda ćemo onda ući u vodu i samo gledati šta druga deca rade. Kada dete signalizira da se oseća ugodno, opet ćemo razmisliti koji je sledeći mali korak i tako dalje. Ovo su deca kojoj će biti potrebno puno malih koraka kada uče nešto novo. 

Kao i kod ostalih karakteristika – ovo su dva ekstrema, svaki ima svoje prednosti i mane i mnogo dece će biti negde između. 

7. Upornost 

Upornost se odnosi na tendencije deteta da ostane uz zadatak dok ga ne završi. Ovo je divna osobina – kada su deca uporna i istrajna, to ima puno prednosti i u isto vreme može biti veoma izazovno za roditelje. Ovo su deca za koju često kažemo da su „tvrdoglava“ (mada bi bilo bolje reći „uporna“ ili „istrajna“), nisu fleksibilna, kada imaju neku ideju ili želju gnjaviće nas, stalno će pitati u vezi sa tim, insistiraće na nečemu, ulaziće u borbe moći, kada rade na nečemu biće im teško da to prekinu ako nisu završili, biće im teško da sačekaju. Ako je ova osobina u kombinaciji sa intenzivnim emocionalnim reakcijama ili sa niskom prilagodljivošću onda se možda često dešava da je vaše dete uporno, da ne sarađuje, da ne želi da odustane od nečega. 

Ovoj deci će pomoći da ih podstaknemo da budu fleksibilniji, da ostanemo dosledni i ne popustimo, ako smo se odlučili da postavimo neku granicu, da ih podržimo kroz prelazne situacije (na primer kada je vreme da prekinu neku svoju aktivnost i rade nešto manje zabavno), da im dozvolimo da sačuvaju svoje projekte i da mogu da ih završe kasnije. I ne zaboravite da upornost ima puno pozitivnih strana, deca koja su uporna imaju svoj cilj i istrajaće dok ga ne ostvare, neće odustati kada dožive neuspeh. 

Sa druge strane su deca koja su manje uporna, brže izgube interes i brže odustanu kada im je nešto teško ili dosadno. Ovoj deci će biti potrebno više naše podrške da bi nešto savladali ili da ne bi odustali – biće im potrebna pomoć da formulišu neki cilj i konkretne korake, kako stići do tog cilja, uživaće više u aktivnostima u kojima nije fokus na određenom cilju, nego na samom procesu i u izazovima, koji nisu preveliki. Ako ovakvoj deci dajete neko zaduženje, rastavite ga na nekoliko manjih, jednostavnih koraka. Kada proba da savlada neku novu veštinu ohrabrite ga, pomozite mu i podsetite ga na dosadašnje uspehe - šta je sve dete do sada uspelo da savlada i nauči. 

8. Pažnja 

Ova osobina se odnosi na nivo koncentrisanosti i obraćanja pažnje, kao i na to, koliko lako, dete skrene pažnju sa nekog zadatka. Koliko stimulusa iz okoline dete primećuje? Ako dete lako skreće pažnju i uz to je na primer jako osetljivo, onda će intenzivno osetiti zvučne i vizuelne nadražaje, sve će videti, čuti, osetiti. Ovom detetu će biti teško da ostane pri nekom zadatku i da ga završi, što zvuči slično kao dete koje nije uporno. Međutim razlozi zbog kojih dete ne može da završi neki zadatak se razlikuju. Dete koje ima nizak nivo upornosti, ne oseća želju da završi projekat ili ostvari neki cilj, a dete koje je lako omesti, možda ima želju, ali ima poteškoća da se koncentriše. Ovakvom detetu će pomoći da složene zadatke razložimo na manje korake, da omogućimo pauze u toku rada na nekom zadatku, da mu pomognemo da nauči kako da se vrati aktivnosti nakon odvraćanja pažnje, da se potrudimo da sredina bude mirnija, da ima manje stvari koje detetu odvlače pažnju, da televizor nije stalno uključen u pozadini, da dete ime miran prostor za rad (na primer sto okrenut prema zidu, u prostoriji koja nije prolazna). Kada želite nešto da kažete detetu, budite sigurni da imate njegovu pažnju – budite blizu, dodirnite dete, gledajte ga u oči, koristite kratke i jasne rečenice. 

Sa druge strane deca koja imaju visoki nivo koncentracije, mogu lakše da završe neki zadatak i brže da nauče nove stvari, i teže im je da prekinu neku aktivnost. Ponekad ovakva deca imaju malo uža interesovanja, tako da u tom slučaju možemo da ih ohrabrimo da isprobaju nešto novo. 

9. Raspoloženje 

Ova osobina se odnosi na način na koji deca gledaju i reaguju na život – da li su optimistični ili pesimistični, da li vide čašu kao polupunu ili polupraznu? 

Neka deca su generalno srećna, vedra, nasmejana, imaju pozitivan stav. Ovoj deci često teško pada da budu ozbiljni u nekoj situaciji – kada se neko povredi na primer ili se nešto desi. Tako da je to nešto u čemu će im biti potrebna naša pomoć. 

A neka deca su generalno negativno raspoložena, svugde vide probleme i razloge za brigu i ljutnju, lako se rasplaču i budu frustrirana. Kao i kod drugih karakteristika – uz razumevanje da naše dete ima urođene tendencije da negativno gleda na stvari, želimo u isto vreme i da pomognemo detetu da postane optimističnije – da mu skrećemo pažnju na pozitivne stvari, da praktikujemo zajedno zahvalnost, da pronađemo aktivnosti u kojima dete uživa, da izbegavamo žalosne knjige i filmove i za stariju decu – da ih naučimo načinima da prepoznaju svoje automatske negativne misli, preispitaju ih i menjaju. 

I na kraju još nešto o bebama, koje imaju specifičnu kombinaciju nekih karakteristika temperamenta – visoko zahtevne bebe (high needs baby). Ako imate visoko zahtevnu bebu ili dete verovatno ćete se odmah prepoznati. To su bebe kojima je potrebna roditeljska briga i pažnja skoro 24 sata na dan, i imamo osećaj da nikada ne možemo zadovoljiti sve njihove potrebe, da skoro nikada nisu zadovoljne. Ove bebe imaju intenzivne emocionalne reakcije, veoma su aktivne i osetljive, teško se prilagođavaju, i nemaju predvidiv raspored. To znači da burno i često izražavaju svoja osećanja, da praktično ne možete da ih spustite nigde, da im je potrebno puno držanja, nošenja, čestog dojenja, da imaju lak san, često se bude, malo spavaju. Da bi zadovoljili potrebe ovakvih beba potrebno je jako puno energije i može biti jako fizički i psihički iscrpljujuće, tako da nam je potrebna sva pomoć koja nam je dostupna. Možda počnemo i da mislimo da nismo kompetentan roditelj i pitamo se u čemu grešimo. Vidimo da druge bebe puno spavaju, roditelji mogu lako da ih umire, vole da se voze u kolicima ili u autu, ne plaču toliko puno, roditelji mogu svugde da ih povedu i slično. Ponekad nemamo podršku i razumevanje okoline i to može stvoriti dodatni pritisak i udaljiti nas od drugih ljudi, tako da se osećamo usamljeno i kao da niko ne razume našu situaciju. Ovo je veoma opširna tema (javite mi ako biste želeli da detaljnije pričam o bebama i deci sa visokim zahtevima), danas sam u okviru teme o temperamentu htela da spomenem i decu sa ovom kombinacijom osobina, da biste znali da je to nešto što postoji i da niste sami. 

Nadam se da vam je ova epizoda koristila i da ste prepoznali neke osobine vaše dece i bolje razumeli njihovo ponašanje, razumeli da ako na primer intenzivno reaguju ili su jako uporni ili imaju poteškoća da završe neki zadatak, to ne rade namerno, ne rade da bi nas iznervirali, i naš zadatak je da se zapitamo kako najbolje da im pomognemo sa tim izazovnijim stranama njihovog temperamenta. 

Koje osobine ste prepoznali kod vašeg deteta? Koje karakteristike su kod vas i vašeg deteta slične, a koje se razlikuju? Javite nam u komentarima uz ovu epizodu na veb stranici radosnoroditeljstvo.com. 

Literatura: 

Bidjerano T. (2011): Thomas and Chess Classification of Infant. In: Goldstein S., Naglieri J.A. (eds) Encyclopedia of Child Behavior and Development. Springer, Boston, MA.