U današnjoj epizodi pričamo o porodičnim ritualima – zašto su važni i kako da ih započnemo.

Šta su rituali? Rituali su aktivnosti, koje se ponavljaju, koje su predvidive i kojih se dosledno pridržavamo. To su male ili veće stvari koje radimo uvek na isti način na dnevnom, nedeljnom, mesečnom ili godišnjem nivou. Rituali su često vezani za specijalne događaje (kao na primer rođendane) ili za praznike (Nova godina, Božić, Uskrs), ali ne moraju biti. 

Za razliku od ritma, koji određuje kada nešto radimo, rituali nam govore o tome šta i kako nešto radimo. Ritam je na primer da dete uvek oko 7 ide na spavanje, a ritual je kako tačno izgleda proces uspavljivanja. 

Rituali nam pružaju mogućnost da svakodnevne aktivnosti, učinimo malo interesantnijim i posebnijim. Na primer večera je sama po sebi nešto dosta jednostavno i obično, ali ako na primer započnemo večeru paljenjem sveće ili za vreme večere svaki član porodice ispriča šta ga je tog dana obradovalo, a šta mu je bilo teško ili ako jednom nedeljno imamo picu za večeru, gledamo film i ostanemo malo duže budni, to će od jedne obične situacije napraviti nešto specijalno. 

Rituali ne moraju da budu ništa komplikovano, to mogu biti jednostavne promene nečega što već radimo, naročito ako se radi o dnevnim ritualima – to su sitne stvari koje će naše zajedničko vreme sa decom ulepšati i obogatiti. 

Zašto su rituali važni? Rituali nam pomažu da se zbližimo i imamo čvršće porodične odnose, naročito ako imate osećaj da trenutno porodični odnosi nisu toliko bliski koliko biste voleli da budu. Svima nam se lako desi da smo zauzeti, da jurimo od jedne obaveze do druge i da možda ne planiramo svesno svoje vreme. Planiranje rituala nam u tome može pomoći time što ćemo se zapitati kako želimo da provodimo vreme, šta nam je važno i šta želimo da radimo zajedno kao porodica i obezbediće nam bolji kvalitet vremena koje provodimo sa decom. Pored toga, rituali su nešto o čemu ćemo pričati, što ćemo iščekivati i čemu ćemo se zajedno radovati. 

Zatim rituali daju deci osećaj pripadnosti i postaju deo njihovog identiteta. Mali i veliki porodični rituali pomažu deci da razumeju šta je bitno u njihovoj porodici, da upoznaju porodične vrednosti i takođe da znaju šta da očekuju. Kada znaju šta da očekuju i šta se od njih očekuje, deca se osećaju sigurno. Jer deca se svakodnevno suočavaju sa nepredvidivim i nepoznatim stvarima, i kada postoje rituali, koji se ponavljaju, kada dete zna da postoje stvari koje su nepromenljive, oseća se zaštićeno i sigurno. 

I takođe rituali, koji se dosledno ponavljaju, unose red i vremenom postaju navika, i kada je nešto navika, kada nešto uvek tako radimo, veća je verovatnoća da će dete sarađivati. Tako da ako postoje situacije koje su u našem dnevnom ritmu često problematične – možda je to jutro (spremanje za vrtić ili školu), ili spremanje za spavanje ili vreme posle škole, nije loše da preispitamo naš ritam i proverimo da li je dovoljno predvidiv i kakvi rituali postoje u okviru tog ritma – da li je to nekakva „prazna“, hladna, automatska rutina u kojoj nismo sasvim prisutni, nismo povezani sa decom, možda smo i u stresu jer žurimo, i praktično im samo govorimo šta da rade, ili je rutina koja nije ista svaki dan – nije u isto vreme i nije na isti način. 

Tu nam mali rituali mogu biti od velike pomoći, jer su rituali nešto što radimo zajedno sa detetom, nešto što je prijatno, što je povezujuće, što im uvek iznova daje osećaj da smo prisutni sa njima i na šta mogu da se oslone – to je nešto što jednostavno uvek tako radimo zajedno i nema potrebe da tome pružaju otpor. Na primer ako uvek posle večere dete ide da se kupa, opere zube, obuče pidžamu, mi mu u tome pomažemo, možda koristimo so za kupanje sa lavandom, blaga svetla, umirujuću muziku, zatim zajedno čitamo, možda otpevamo neku uspavanku i ostanemo još desetak minuta sa detetom, da na kraju dana ima priliku da podeli još nešto sa nama, onda će taj ritual biti nešto u čemu dete uživa i pripreme za spavanje će ići mnogo glađe. 

Tako da – zapitajte se, da li postoje situacije (često su to prelazne situacije, kada dete prelazi iz jedne aktivnosti u drugu), koje su izazovne, kada dete pruža otpor i ne sarađuje i kako tačno izgledaju te situacije, da li postoje rituali i koji, i da li je moguće da ih promenimo i poboljšamo. 

Kako da započnemo ritual? Ako nismo odrasli u porodici sa ritualima, možda nismo sigurni od čega da počnemo, ili smo možda već nešto probali, ali nismo bili dosledni. 

Najbolji način da započnemo nešto novo je da počnemo sa malim, izvodljivim koracima – da bi neka radnja prešla u ritual na duži rok, mora biti lako izvodljiva u našim trenutnim okolnostima. Na primer, mi smo pre par meseci započeli ritual da svaku nedelju provedemo u prirodi. Međutim, često se dešavalo da smo nedeljom imali i neki poziv za rođendan ili ručak kod nekoga, što nam je takođe bilo važno, tako da nismo bili dosledni sa ovim ritualom i sada je naš celodnevni izlet u prirodi jednom mesečno – to je nešto što je za nas mnogo lakše izvodljivo. 

Ili na primer ako želimo da jednom nedeljno imamo dan bez korišćenja ekrana – to će verovatno biti veoma teško izvodljivo, jer koristimo telefone za razne stvari, drugi ljudi su navikli da smo dostupni i tako dalje. Ali možda možemo početi sa pola sata bez ekrana. I onda kada smo sa tim prvim korakom imali uspeha i izveli ga nekoliko puta, možemo ga proširiti ili dodati još nešto. 

Ili specijalno vreme sa svakim detetom, koje se obično savetuje da bude svaki dan – u zavisnosti od naših porodičnih okolnosti, to možda neće biti moguće. Ali možda je moguće da je to posebno vreme jednom nedeljno ili jednom mesečno. Ako možda mislite „jednom mesečno je tako malo, to nije dovoljno“, setite se da se pozitivan uticaj rituala akumulira i nastaje u toku vremena, rituali su značajni na duži rok. Tako da ako na primer svakog meseca provedemo dva sata sa detetom, to su hiljade i hiljade sati naše pune pažnje koju je dete primilo od nas u toku odrastanja. Ili ako jednom pročitamo detetu knjigu pred spavanje, to neće imati veliki značaj, ali ako detetu svako veče pročitamo jednu knjigu, to će imati ogroman značaj. 

Nešto što takođe pomaže je da taj novi ritual vežemo uz nešto što već radimo. Na primer kada vodimo dete u vrtić, možda možemo započeti specijalni način pozdravljanja (to može biti nešto jednostavno što uvek kažemo), ili kada deca dođu kući iz škole, možemo razmisliti o tome kako da ih uvek na isti način dočekamo, ili možda jednom nedeljno imamo vremena da ranije odemo po dete u vrtić i iskoristićemo da posle toga bude naše posebno vreme sa tim detetom. 

Verovatno u vašoj porodici već postoji puno rituala, ali uvek je dobro da ih preispitamo i da se zapitamo „kako se u našoj porodici slave rođendani?“, „kako provodimo praznike?“, „kako želim da izgleda doručak / večera / uspavljivanje / vikend?“. Da li su ti ritualu onakvi kakvi želimo da budu, da li predstavljaju naše vrednosti i našu porodičnu kulturu? Da li smo dosledni, da li smo spremni da se obavežemo, da li su rituali predvidivi, da li možemo da se oslonimo na njih – „ovako mi radimo to i to“, „ovako izgleda naša večera“, „ovako slavimo rođendane“, „ovako dočekujemo Novu godinu“ i slično. Postanimo malo svesniji – razmislimo kakve rituale želimo u svom životu i sa kakvim ritualima želimo da naše dete odrasta.

Sigurno se i vi sećate nekih porodičnih rituala iz svog detinjstva. Ta sećanja na porodične rituale su nešto što će ostati uz nas i našu decu celog života. Ti svesno planirani trenuci, koji od običnog događaja naprave nešto posebno su ono čega će se deca sećati. Ponekad mislimo da će se deca sećati nekih velikih događaja, nekog specijalnog putovanja ili poklona, ali ja mislim da su u stvari ti svakodnevni rituali i rituali koji se ponavljaju, ono čega će se deca sećati i što će za njih uvek imati posebnu vrednost. 

Koji rituali već postoje u vašoj porodici? Koje dnevne, nedeljne, mesečne ili godišnje rituale biste voleli da započnete? Javite nam u komentarima uz ovu epizodu na veb stranici radosnoroditeljstvo.com. I takođe, ako mislite da bi ova epizoda nekome mogla da koristi, podelite je sa svojim prijateljima.