Ako ste ikada želeli da promenite celokupnu porodičnu dinamiku na bolje, jedan od najsigurnijih načina za to je održavanje porodičnih sastanaka, a u današnjoj epizodi ćemo pričati o koracima koji će vam omogućiti da imate uspešan i prijatan porodični sastanak. 

Porodični sastanak je nešto što smo mi, u našoj porodici, nedavno započeli, i što bih želela da podelim sa vama, jer je to jedan zabavan i efikasan način da stvorimo bolje porodične odnose i prijatniju porodičnu atmosferu. 

Možda se pitate: „Zašto nam je uopšte potreban porodični sastanak?“ Možda ste primetili da u vašoj porodici ne vlada atmosfera kakvu biste želeli – možda se vaša deca često svađaju, možda su neke situacije uvek stresne, kao na primer jutarnje pripreme za vrtić ili školu, ili pripreme za spavanje, možda imate osećaj da niste dovoljno prisutni sa decom, da niste dovoljno povezani ili želite da započnete novi porodični ritual. Takođe, porodični sastanak je divna prilika da naučimo decu važnim veštinama kao što su aktivno slušanje, rešavanje problema, diskutovanje sa poštovanjem, uzimanje u obzir tuđih potreba, dogovaranje, planiranje, evaluiranje (da li je dogovor ili plan od prošle nedelje bio uspešan) i slično. I naravno, što su deca starija, to je važnije da su uključena u procese donošenja odluka, da su upoznata sa razlozima i porodičnim vrednostima koje stoje iza pojedinih porodičnih pravila i da imaju prilike da aktivno učestvuju i izraze svoje mišljenje. 

Moja preporuka je da porodični sastanak bude jednom nedeljno, uvek u isto vreme - nedelja popodne ili uveče je najčešće vreme koje odgovara većini porodica. Što se tiče uzrasta dece – nije loše da započnete ovaj ritual i ako imate mlađu decu (od 3, 4 ili 5 godina), tako da to bude čvrsta navika i onda kada su deca malo starija i kada je porodični sastanak od još veće važnosti. Ako imate mlađu decu, porodični sastanak će trajati kraće (10ak minuta), ako su vaša deca starija oko 20 – 30 minuta. 

Ako do sada nikada niste imali porodične sastanke, možda se pitate kako da ih započnete. Možete na primer reći: „Imam jednu novu ideju. Htela bih da se međusobno malo bolje razumemo, da imam priliku da čujem vaše mišljenje u vezi sa pojedinim situacijama, da svi zajedno sednemo i pričamo o važnim stvarima vezanim za našu porodicu. Šta mislite o tome?“. I onda ćemo to upisati u naš kalendar i par dana pre toga podsetiti decu na predstojeći porodični sastanak. Na početku možemo reći deci da će svako imati priliku da nešto kaže i da je važno da slušamo jedni druge, ali ne moramo na prvom sastanku detaljnije objašnjavati pravila, jer želimo da taj sastanak bude nešto radosno, veselo i lagano. Neke porodice koriste i specijalno ukrašen štapić ili neki drugi objekat, koji drži osoba koja govori, a ostali slušaju. Možda na prvom sastanku možemo zamoliti decu da zajedno tako nešto naprave za sledeći sastanak. 

Česta tema prvog porodičnog sastanka su porodične vrednosti – šta je važno u našoj porodici, šta je karakteristično za našu porodicu, kakva porodica želimo da budemo. Svaki član može nešto da predloži, možemo pričati o svim predlozima i odlučiti se za nekoliko (ili možda za sve), negde ih zapisati i proveriti na sledećim sastancima, da li je naš porodični život u skladu sa ovim vrednostima. Ako je na primer jedna od vrednosti da članovi porodice pomažu jedni drugima – da li imamo primere kada je neko nekome pomogao? Ili možda nemamo toliko puno primera i to je nešto na čemu želimo da radimo sledeće nedelje. 

Porodični sastanak je dobra prilika da obratimo pažnju na stvari koje su pozitivne u našoj porodici, na ono za šta smo zahvalni, tako da započnite porodični sastanak sa nečim pozitivnim, na primer: „Ko želi da nam ispriča šta je išlo dobro ove nedelje?“ ili „Htela bih da iskoristim priliku i kažem vam koliko cenim ili sam zahvalna za to i to ove nedelje“. Ovo je prilika da istaknemo male ili velike pozitivne stvari, naše porodične vrednosti i ono što bismo želeli da vidimo češće u našoj porodici, i da pohvalimo druge članove porodice (ne u smislu manipulacije ponašanja, nego da im damo do znanja da to zaista cenimo). Tako da na porodičnom sastanku želimo da se fokusiramo na ono što ide dobro, na ono u čemu uživamo i za šta smo zahvalni. 

Takođe je važno da je porodični sastanak zabavan i ugodan. Možda ćete ga započeti nekom igrom, ili ćete pripremiti omiljeno jelo vaše dece ili ćete slušati njihovu omiljenu muziku. To je vreme da se svi članovi porodice povežu, da budemo prisutni sa decom (bez ekrana) i da svima bude prijatno (u protivnom deca neće želeti da učestvuju). I naravno važno je da se deca osećaju sigurno, da se osećaju slobodno da sa nama nešto podele i da znaju da se mi nećemo naljutiti. Možda na primer imaju kritiku na neko naše ponašanje. U tom slučaju ćemo ih saslušati, nećemo odmah zauzeti odbrambeni stav i pokazaćemo da je njihovo mišljenje važno i da ga ozbiljno shvatamo. 

Zatim na porodičnom sastanku želimo da uključimo decu u rešavanje problema, da čujemo i njihove ideje u vezi sa nekim situacijama – „šta možemo da poboljšamo?“. Tako da možemo na primer reći da smo primetili poteškoće u vezi sa ekranom ili slatkišima ili domaćim zadacima ili uspavljivanjem ili bilo čim što nas brine. I to ćemo formulisati kao situaciju koja je teška, a ne kao nešto što dete radi pogrešno. Trudićemo se da zaista opišemo šta smo primetili (šta smo videli ili čuli, a ne kako smo mi tu situaciju interpretirali). Zatim dodajte svoje mišljenje u vezi sa tim i pitajte druge članove porodice šta oni misle o tome, kako oni vide tu situaciju. I podstaknite decu da vremenom takođe počnu da koriste taj model komunikacije, umesto da nekog napadaju ili kritikuju. 

I onda možemo pitati i ostale članove porodice kako to da zajedno rešimo, šta da radimo u vezi sa tim, možemo skupiti sve predloge i ideje, zapisati ih i zajedno odlučiti koji da isprobamo ili zajedno doneti neko novo porodično pravilo. Kada deca imaju priliku da učestvuju u donošenju odluka ili pravila, veća je verovatnoća da će ih poštovati. I onda se dogovorimo da isprobamo jedan predlog i sledeće nedelje pitamo decu, šta oni misle, da li je to bilo uspešno, šta je bilo uspešno, zbog čega je tako dobro išlo, ili zašto nije dobro išlo, ili im objasnimo zašto mi mislimo da nešto možda nije dobro funkcionisalo i potrebno je da isprobamo neko drugo rešenje. Bez osuđivanja, okrivljavanja, posramljivanja – zajedno ćemo naći najbolji način da svačije potrebe budu zadovoljene. Često nećemo stići da pričamo o svim temama, u tom slučaju će neke od tema ostati za sledeći sastanak. 

Porodični sastanak je i dobra prilika za planiranje predstojećih događanja – to mogu biti izleti, aktivnosti, rođendani, odmori. Ovo je dobro za kraj porodičnog sastanka, jer vraća fokus na nešto pozitivno, zabavno i nešto čemu se deca raduju. 

I još jednom – porodični sastanak nije mesto na kome se fokusiramo na ono što nije u redu, što želimo da naša deca rade drugačije, ili ulazimo u dugačke rasprave ko je šta rekao ili uradio, želimo da fokus bude na rešavanju problema i da uvek bude i puno pozitivnih, veselih tema. I da pored toga šta dobro funkcioniše u našoj porodici, a šta želimo da promenimo, porodični sastanak bude prilika da se zapitamo kakva porodica želimo da budemo, šta nam je važno, da se zbližimo i da bolje upoznamo jedni druge. Ovo je nešto čega će se naša deca sećati, pomoću čega će usvojiti naše vrednosti i naučiće veštine komunikacije, planiranja, postavljanja ciljeva, pregovaranja i dogovaranja, koje će im koristiti za ceo život. 

Da li ste već nekada održali porodični sastanak? Ili želite da započnete ovu tradiciju? Javite mi svoje ideje i utiske kako porodični sastanak izgleda u vašoj porodici.