U današnjoj epizodi pričamo o nagradama i pohvalama – ako već ne kažnjavamo decu, da li su pohvale i nagrade nešto što bi trebalo da koristimo? 

Verovatno ste već čuli o negativnim uticajima kazne i možda se pitate: „Da li onda da koristimo nagrade i pohvale kako bismo podstakli decu da se ponašaju onako kako očekujemo?“ 

Kao i uvek, postoje izuzeci, postoje situacije kada su nagrade prikladne, i mi smo ih koristili u pojedinim kontekstima, ali generalno gledano nagrade iz nekoliko razloga mogu da budu problematične. 

Recimo da imate nekakav plan i dete dobije jednu nalepnicu svaki put kada izvede psa u šetnju, ili kada se na vreme spremi za spavanje, ili kada prestane da gleda televiziju bez problema ili kada pročita jednu knjigu ili nekome nešto pomogne. I kada skupi određeni broj nalepnica, dete će dobiti neku nagradu. Ono što se u ovom slučaju dešava je da dete postaje motivisano nagradom i izvodi određene radnje samo da bi došlo do nagrade. Dete uči da mu je potrebna spoljašnja motivacija da nešto uradi, a ne zato što mu to pričinjava zadovoljstvo, zato što je interesantno i uzbudljivo, zato što u tome uživa, zato što se pri tome dobro oseća. 

Takođe, studije pokazuju da kada prestanemo da nagrađujemo neko ponašanje, to ponašanje prestaje. Ako je dete nešto radilo samo da bi dobilo nagradu, a ne zato što je to interesantno ili ljubazno ili nekome od pomoći, ono će prestati to da radi, kada više ne bude dobijalo nagradu ili kada izgubi interes sa nagradu – može da kaže: „Danas neću nalepnicu, i neću da izvedem psa“. 

Evo jednog citata od Alfija Kona, psihologa i autora: „Istraživanja i logika ukazuju na to da kazna i nagrada nisu suprotnosti, već dve strane iste medalje. Obe strategije predstavljaju načine pokušaja manipulacije nečijim ponašanjem - u jednom slučaju, postavljajući pitanje: „Šta žele da uradim, i šta će se dogoditi sa mnom ako to ne uradim? “,  a u drugom slučaju, navodeći dete da se pita: „Šta žele da uradim i šta ja dobijam ako to uradim?“ Nijedna strategija ne pomaže deci da se uhvate u koštac sa pitanjem „Kakva osoba želim da budem?“. 

Dakle, nagrade sprečavaju da dete postane neko ko se brine o životinjama, ko je ljubazan, ko voli da čita, ko voli da pomaže, ono postaje neko ko će dobiti nagradu i samo mu je to u interesu. Kod nagrade (kao i kod kazne) fokus je na detetovom ponašanju, i kako da ga promenimo, a ne na onome što je mnogo važnije – na razlozima iza nekog ponašanja – na detetovim potrebama, na unutrašnjoj motivaciji, na vrednostima koje želimo da razvijemo kod deteta. 

Takođe, i ovo je možda dosta iznenađujuće, studije su pokazale da ljudi koji očekuju da će dobiti nagradu za obavljeni zadatak, ne obave taj posao tako uspešno kao oni koji ništa ne očekuju. Tako da ako nagrađujemo decu za uspehe, ona će biti manje kreativna, manje radoznala, manje će istraživati i isprobavati, verovatno zato što se priprodni interes smanjuje kada počnemo da nagrađujemo decu. 

Još jedan problem može biti da sa sistemom nagrade od deteta očekujemo nešto što još nije u stanju da uradi, tako da nikada ne uspe da skupi nalepnice ili šta već i zbog toga se oseća lošije. Recimo da ponudimo detetu nagradu ako se svako jutro spremi na vreme, i dete želi da dobije tu nagradu, ali ne uspeva, uvek mu treba više vremena i pomoći. Ovi neuspesi su nešto što će negativno uticati na detetovu sliku o sebi i neće rešiti stvaran problem, neće pomoći detetu da nauči da izvede potrebne korake brže i efikasnije i stekne potrebne veštine. 

Pogledajmo sada šta je sa pohvalama. Možda ste začuđeni i mislite: „Kako pohvale mogu biti štetne, šta nije u redu sa pohvalama? Zar ne treba da hvalimo decu i tako im ojačamo samopouzdanje?“ Ako već niste, preporučujem da odslušate 11. epizodu (Kako pomoći detetu da razvije samopouzdanje?). U ovoj epizodi pričamo o tome kako samopouzdanje nije nešto što možemo samo da damo našoj deci (na primer kroz pohvale), samopouzdanje je nešto što dete mora samo da stekne. 

Kada pričamo o pohvalama, mislim na primer na: „bravo“, „super“, „sjajno“, „ti si jako pametna“, „ti si dobra devojčica“. „divno crtaš“, „ponosan sam na tebe“, „ti si najbolji“. 

Ovakve pohvale su naša procena da je dete nešto dobro uradilo i kada ih previše koristimo dete uči da bude zavisno od mišljenja drugih ljudi i stalno traži tuđe odobravanje i pohvalu, umesto da je vođeno unutrašnjom motivacijom. Fokus je na tome šta drugi misle, potrebno im je tuđe mišljenje i odobravanje, da bi se osećali dobro, umesto da se zapitaju: „Šta ja mislim?“, „Kako se ja pri nečemu osećam?“, „Šta je meni važno?“, „Šta je želim da postignem?“. 

I slično kao i sa nagradama, može da se desi da deca izgube interes. Ako deca rade nešto samo da bi dobili pohvalu, ako na primer dele igračke sa drugom decom, samo da bi ih pohvalili kako su dobri, ako nema nikoga da ih pohvali, deca neće deliti. 

Zatim ovakve pohvale govore detetu da će dobiti naš osmeh, naše odobravanje, da ćemo mu se radovati samo kada nešto uradi, kada to zasluži i ne daje im osećaj da su bezuslovno voljeni i prihvaćeni i da ne moraju da zasluže naše odobravanje. Svi verovatno želimo da se naša deca uvek osećaju voljeno, bez obzira na njihovo ponašanje ili na to što su postigli, i u stvari im je naša ljubav čak i najviše potrebna kada u nečemu pogreše ili ne uspeju. 

I takođe, kada deci govorimo da su na primer pametna, veća je verovatnoća da će se osloniti na svoju inteligenciju i zanemariti važnost truda i rada. Misliće da je dovoljno što su pametni da bi nešto postigli i da ne moraju da se trude. I isto tako će se brinuti da zadrže tu spoljašnju sliku „pametnog“ deteta - ako procene da je nešto preteško neće biti spremni da to isprobaju, da probaju da nauče nove stvari, izbegavaće izazove kako ne bi pogrešili, doživeli neuspeh, nekoga razočarali i narušili sliko o sebi kao o nekome ko je „pametan“.

Kako onda možemo drugačije uputiti pohvalu? Naravno ovo ne znači da nikada ne smemo da kažemo „bravo“ ili „super“, naravno da će uvek biti situacija, kada se spontano oduševimo nečim što je dete uradilo, i na ovaj način pokažemo naš entuzijazam i to je sasvim u redu. 

Ali možda možemo ponekad obratiti pažnju na to kako hvalimo dete i isprobati nešto drugačije, na primer opisnu pohvalu. Opisna pohvala je kada detetu opišemo šta smo tačno primetili i kako je to što je dete uradilo uticalo na druge ljude – „Marija je bila srećna što si sa njom delila svoje igračke“, „Postavio si sto čim sam te jednom zamolila, to mi je baš pomoglo“, „Večeras ste se brzo spremili za spavanje i sada ćemo imati vremena da čitamo tri knjige“. Ili ako nam na primer dete pokaže svoj crtež, možemo opisati šta vidimo i postaviti neko pitanje: „Kako si uspela da napraviš tako visoku kulu?“ ili „Hmm, vidim puno plave boje, to me podseća na more, o čemu si ti razmišljao dok si to crtao?“. Ako nas dete pita da li nam se dopada, možemo reći da nam se dopada i pitati njega šta ono misli, kako se njemu dopada. 

Zatim, možemo pohvaliti proces, a ne krajnji rezultat i time pokazati deci da nam je stalno do truda i rada, koji u nešto ulažu. Na primer kada dete dobije dobru ocenu možemo reći: „Cele prošle nedelji si vredno učio“ ili ako dete sastavi tešku slagalicu možemo reći: „Dugo si radila na tome i nisi odustala“, ili ako nauči nešto novo da odsvira: „Vežbala si dok nisi naučila i sad možeš da odsviraš celu pesmu“ ili „Prvi put si probala da nacrtaš srce“. Na ovaj način učimo decu da je proces važniji od rezultata. 

I pokažimo im da je to njihov uspeh, a ne naš – umesto: „Ponosna sam na tebe“, možemo reći: „Sigurno si ponosan na sebe“. 

Takođe možemo koristiti pohvalu da reflektujemo detetova osećanja, da primetimo kako se dete oseća i to mu kažemo: „Izgledaš srećno“, „Izgledaš uzbuđeno“ ili „Bio si zabrinut da nećeš uspeti, ali uspeo si“ ili „Vidim da uživaš u crtanju“. 

I na kraju umesto pohvale, možemo se samo iskreno zahvaliti detetu ako nam dete u nečemu pomogne ili nam nešto pokloni, isto kao što bi i odrasloj osobi pokazali da to cenimo, možemo i detetu reći: „Hvala što si mi pomogla da sredimo dnevnu sobu, sad nam je u njoj svima ugodnije“ ili „Hvala što si mi pomogao u kupovini, baš smo bili dobar tim“. 

Da li ste nekada koristili nagrade i kakva ste iskustva imali? Da li ste možda već isprobali opisnu pohvalu? Javite nam u komentarima uz ovu epizodu na veb stranici radosnoroditeljstvo.com. I takođe, ako mislite da bi ova epizoda nekome mogla da koristi, podelite je sa svojim prijateljima. 

Izvori:

Praising for Effort, Not Intelligence, Carol Dweck
The Risk of Rewards, Alfie Kohn
Five Reasons to Stop Saying "Good Job", Alfie Kohn

Kohn, A. (2018). Punished by rewards: The trouble with gold stars, incentive plans, A's, praise, and other bribes (25th ed.). Houghton Mifflin Harcourt.

Kon, A. (2020). Roditeljstvo bez uslovljavanja. Od nagrade i kazne do ljubavi i razumevanja. Publik Praktikum.